На крви зидано!

-Код кога су србске тајне?-

Кључне речи:

Зашто Србима овако иде, можемо ли се ми Срби променити, чиме се могу опрати крвави темељи наше државе, колико је дуга историја од 1.000 година, како су се преварили Руси.  

Мој Монах без манастира ми је обећао посету за «Командантов Дан» – Св. Арханђела Михајла, и одржао је реч, поред уобичајеног у нашим разговорима, трудио се да ми у најкраћим могућим цртама пружи и одговор на моје питање «Зашто нам овако иде и докле ће то да траје?» - питање нисам ни изговорио, него сам га замислио, а он зна шта ја мислим, па ми је у том разговору дао више лепо поређаних информација, које када се сложе, чине једно јасно обајшњење времена у трајању до скоро 1.000 година.

«Старе србске владарске династије Свевладовића и Дрвенаровића владале су наизменично, на различитим величинама територија које су припадале србским племенима различитих назива, све док се уместо њих није појавио Стефан који се назвао «Не мањи» - не мањи од неких које је, као он, наследио, не наводећи их прецизно, па се потом сматрало да је он неки изданак Свевладовића, што ничим до данас није потврђено, а оно што су неки од старих србских историчара пронашли, нестало је нетрагом! Стефан, касније назван Немањић од «Не мањи», био је покоран римокатоличком Папи, као најмоћнијем човеку на Земљи – био је католик!

Потом, из необјашњених разлога покрстио - говори се од његовом напуштању те католичке вере и узимања грко-православне, да би се тај тренутак сматрао и тренутком Првог кршћавања Срба. Ово, наравно, није тачно!

Србску Православну Цркву су основали браћа и апостоли Исуса Христа и они су у Србији основали Прву Христову Цркву, и боравили су наизменично на подручју данашњег Охрида, потом Сремске Митровице, а када је то постало немогуће, повукли су се у Косовску Митровицу и до дана данашњег Патријаршија СПЦ је у том крају – на Косову и Метохији, које опет, као у време Стефана Немањића није под контролом србских власти.

Стефан Немањић је фактички покрштеник из католичке у православну хришћанску веру и владао је територијом која је била гранична између Рима и Византије. Имао је са њима неки договор из којег је црпео одређена права и испуњавао одређене обавезе! Тај уговор је трајне природе и испуњавају га сви србски Патријарси одреда! Он је од нас сакривен.

Територију коју је добио, обележавао је црквама и манастирима у којима су он и чланови његове најближе породице заузимали места поред Исуса Христа, његових потоњих ученика и апостола, чиме је утабавао сопствени светачки пут, за себе и свога сина Растка-Саву Немањића, којег је СПЦ прихватила, као утемељивача СПС и Првог Архиепископа, што наравно није тачно, јер је он само реформисао постојећу цркву основану одмах по распећу Исуса Христа, и тако распету је назвао «Светосавском!». По себи, као жена председника Србије која је неки фонд за хуманитарне потребе назвала по свом имену и презимену – јер нико пре ње није био угледнији, заслужнији, вреднији, паметнији.....

Тата био цар, сину омогућио обнову Епископије, испословао признање од других, тада трију, постојећих православних епископија, поставили своје свештенике и како је могло бити друкчије него што се збило?! Али, Бог није потврдио ништа од онога што су потврђивали људи-свештеници које су на руководеће позиције поставили Немањићи - на гробовима Немањића нема чуда! Бог своје Изабранике проглашава кроз Чуда!

У познате обавезе које су Немањићи преузели и извршили, било је масовно и масивно-геноцидно уништавање Срба–Богумила, прахришћана који су исповедали првобитну веру по канонима добијеним од самог Исуса Христа.

Убијено је у Босни и Србији око 260.000 припадника те вере и скоро да су и затрти до несећања на њих, али је остало довољно материјалних доказа о њиховом постојању и нестајању. Последње Богумиле је на врло грозне начине уклонио Епископ СПЦ Николај Велимировић, који је од остатака оних који у страху за живот пристали да уместо да и даље буду Богумили, постану чланови «Богомољачкох покрета», који се временом и ратовима, невођењем рачуна о њима од стране СПЦ, изгубио!

Врло је вероватно да је са затирањем овог верског реда, а потом и преименованог покрета, плаћена дозвола обнове рада садашње СПЦ!

Обнове уз пристанак да се има сматрати да Срби до тада, до Не Мањег, нису имали своју цркву, па је он, Не Мањи, са сином Савом успоставља у 12. веку – пристао да се избрише 1.200 година претходне србске историје!

И то је знао, о томе је касније као монах писао и саветовао, без да нам је оставио истину као молбу за опроштај!

На крви зидано!

Крвава основа!

Немањићи су тако владали, смењујући се, убијајући се међусобно, ослепљујући се, ратујући за власт и територију, све до 1376. године када је за србског цара изабран Лазар Грбљановић, који се негда назива и Хребељановић, без било какве везе са Немањићима и поред живих потомака ових Немањића, Синише са синовима - брата цара Душана. Овим избором је руководио Патријарх СПЦ Јефрем и нема података како се догодило да буду одбачени чланови једне династије која се трудила да се прикаже као наставак старијих династија Свевладовића и Дрвенаровића, па се изабере незнанац, Лазар Грбљановић.

Лазар је владао до своје смрти, у познатом Боју на Косову са Турцима, 1389.г. после чега га је наследила супруга Милица!

Србска војска је победила на Косову, Турци су се у журби после само неколико дана од изгубљеног боја, када су обавили одређене ритуале смештања утробе погинулог султана Мурата у објекат који се и данас налази на Косово пољу, и када су удавили млађу браћу Муратовог сина Бајазита, спаковали и усиљеним маршем се вратили у Цариград.

Европом су звонила звона у част победе хришћанске србске војске над црним Агарјанима-Турцима!

Царица Милица је да би сачувала власт и престо за себе и своју породицу дала Турцима понуду која се не одбија: Понудила Турцима да Србску Победу претвори у Србски Пораз, а Турски Пораз у Турску Победу!

И да уз то, као знак посебне покорности, у харем новог султана Бајазита преда своју ћерку Мару!

И шта би Турци иначе и могли друго да добију – и да су победили: Пореске обавезе, славу у војничком смислу, злата као вид подмићивања и пљачке и ћерку пораженог супарника!

Тај тренутак одрицања од овакве Победе уз Божији помоћ, значио је и захтев Срба уручен самом Господу да Он више о њима не брине!

И пристали су Турци привидно, да би Милица са већ постојећом инфраструктуром власти чувала какав-такав мир у Србији, и како би Србију чували за време када се Турска опорави од пораза у Косовском боју, када ће опет бити у снази да покори Србију и крене из ње даље, ка Европи.

После 59 година од Косовског боја, 1448.г. покорена је Србија, предати Турцима кључеви Града Смедерева, нестала је, угашена, титула Деспота коју је носио Стефан Трећи Високи Грбљановић и измешетено је седиште Реда Змаја из Смедерева на чијем је челу био Стефан Високи – Турци добили територију, Маџари добили Ред Змаја и сви намирени, Србија до 1887.г., целих 430 година била под различитим облицима турске владавине – јер је одбила помоћ самог Господа, који је омогућио да мања србска војска порази већу турску војску.

Био је то добровољни пораз народа и државе, ради сигурности опстанка на власти породице и жене онога који је изабран као један из народа за цара!

Бог је Србима ово упамтио, чак посебно упамтио, и сада их пустио да се боре без Његове Помоћи. И то нам се догађа и сада и да није било услишења молби неких од Срба, нестали би Срби, они који одбијају Божију помоћ.....

Следили су ратови са Турцима, Први и Други Србски устанак, опет се бориле за власт две сељачке породице Срба за које се баш не зна, са сигурношћу, одакле су и ко су, мада постоји званична верзија и за Карађорђевиће и за Обреновиће, али не и како се они нађоше у позицијама да постану србски цареви, у звању кнежева и краљева. Нигде никада нико није забележио причу другова из детињства Карађорђа Петровића, а ни Милоша Обреновића.

Сума-сумарум: Борили се међусобно Карађорђевићи и Обреновића за власт, против Турака, под надзором Руса или/и Аустријанаца, били у њиховој милости или немилости, убијали се међусобно њихови заклети официри и убијали и њих којима су се заклели....

*У Првом Светском рату, нејака Србија да одбрани Босну и Херцеговину од Аустроугарске, ступила са њом у рат и биолошки се преполовила, изгинуло више од 50% способног мушког становништва по гудурама Албаније, морима Француске и Грчке и потом у јуришу од Кајмакчалана у Македонији па до Словеније, све да би Карађорђев наследник био краљ на што већој територији....

*У Другом светском Рату су Енглези у Србији, само у Србији, не у остатку Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, формирали у исто време два војна покрета, две војске од Срба, четнике и партизане, које су пустили једне на друге да би на миру могли да се одлуче кога ће подржати – па одлучили, подржали комунисте који владају Србијом од 1945.г. до данас.

И комунисти су у Србији убили више од 260.000 Срба, с тим што су оваква убиства чинили над Србима где год су и затекли на путу ка избеглиштву у Словенију и Аустрију – био је то унутар србски обрачун који није сметао никоме, ни Енглезима ни комунистима из Русије, који су као велики минус Србији убележили пријем белогардејске војске из Русије у Србију, где се опоравила, обукла, наоружавала и чекала прилику да под командом Генерала Керенског збаци комунисте са власти у Русији и васпостави поново Монархију Романових.

Имајући у виду да су комунисти у Русији непрекидно на власти и из угла тог минуса треба сагледавати односе Русије и Србије у последњих 100 година!

Не заборави, наш Стефан Немањић је наш 54. Србски цар, а Русија је око 1.300.г. била само омања Московска Кнежевина!

И то је , Московска Кнежевина, формирано на србској територији, после су се они ширили на све србске територије, ратовали са Србима-Пољанима за територију јер им Пољани нису хтели дати своје, а заправо наше, хтели Пољани да узму наше од Руса када нас већ тамо није ни било. Назвали се Русима, и било би им то добро да се нису заборавили па на силу прикључивали тој својој новој тзв. «Руској» држави и територије које нису биле србске!

Прикључивали несрбска племена – Татаре, муслимане, монголске народе, све оне народе који се никада и никако не могу стопити са нама Србима, сада им иде обрнут поступак, спремају се ти на силу прикључени народи да се одвоје, ако треба и силом и на сваки други начин...., јер Русија нема документа о историјском праву на посед тих територија, а наша документа не сме да покаже – све је то, као право, изгубила када је прихватила Нордијско-Германску Историјску школу, по којој они нису Срби, а ми никада тамо нисмо ни боравили!

У међувремену се наша браћа, Руси, нису сетили шта су ни ко су и ствар је врло лоша по њих!

*Од Немањића до данас убијено:

-260.000 Богумила;

-У Првом Светском рату изгубљено је 50% способног мушког становништва Србије;

-У Другом Светском рату на стотине хиљада Срба убијених од Хрвата и муслимана у Босни и Хрватској;

-Стотине хиљада Срба убијених у војсци партизана на тзв. «Сремском Фронту» на којем су голобрада србска деца терана да наоружани  пушкама јуришају на бетониране немачке бункере;

-260.000 Срба «непријатеља» комунизма и буржуја, убијено од стране ОЗНЕ и УДБЕ.... крвави темељи сваке Србије, од Немањића до комуниста који и сада владају Србијом.

-Комунисти непрекидно сањају хапшења различитих непријатеља, стално би неке полицијске акције типа «Сабља», када су говорили, не да ће привести суду злочинце, већ да ће им се осветити! Они све своје противнике сматрају вредне само освете, закон је за њих променљива категорија, они га се не придржавају, они не сматрају да треба да буду Срби-домаћини, они имају друге критеријуме због којих су на власти.

Ево, погледај до чега је доведена свака фирма на чијем су челу комунисти! Нису они криви, таква је то фела, такав је њихов бог, а у страху да не одговарају боре се свим средствима да буду власт - јер се по њима закони не односе на оне који су власт!

Види, један би да буде сва власт у Србији, види их како се домунђавају и како се међусобно посећују ради храбрења, све постали кућни пријатељи – лакше им када су једни другим на оку, тада знају да неко у том тренутку није отворио душу па почео да прича....., ех, мука је то тешка!

*Каинити, Срби, непрекидно убијају Авељите, Србе, исто као у старобиблијском времену када је старији син Адама и Еве, Каин, из љубоморе убио свог млађег брата Авеља, чиме се на Земљи зачело непрекидно непријатељство међу људима, укључив и рођену браћу и сестре, што у Србији непрекидно траје као једна велика Показна вежба.

*Сам ђаво помаже потомцима Каина, сам ђаво помаже Србима-Каинитима, да буду власт, да умеју да је отму, сачувају, на различите начине сакривају и увек користе. Шта нам се догађа?

Целих 800 година успешно играмо улогу Каина, Адам/Евиног сина, којег је Бог проклео због убиства рођеног брата Авеља!

Каин се за убиство правдао Богу, лажући Га да не зна где му је брат и да он није чувар свога брата – а потом му је изречена казна да га, Каина, нико не сме убити, јер он треба и да постоји и да трпи казну и да кажњава оне који му се прикључе - да се на њега непрекидно упире прстом.

Каин постоји кроз тела и душе оних који су сагласни са оним што је брату учинио и због чега је то учинио, понекада се чини да ће надвладати за трајно, понекада се примири, понекад прича да се покајао, али се он никада није обратио Богу са молбом да му опрости, да призна да је погрешио – не може, Каин одговара свом богу – ђаволу!

Ево ускоро ће 70 година од како су нови Срби-Каинити, на власти у Србији, владају на државном темељу попрсканом крвљу браће, пљачкају свој народ и државу, грле се и мире са непријатељима, не кају се, не сматрају да су учинили било шта што није добро, напротив, не дају полиције, не дају УДБЕ, не дају тајна досијеа о нама, чувају тајне преузете од Цркве, контролишу све што се тиче оних других Срба-Авељита, са намером да опстану на власти.

Због тог крвавог државног темеља из 12. века и свих потоњих векова и иде нам овако – Бог нигде не жури, све је одређено и много што-шта је измољено, све иде како треба, остаће их (Срба) колико треба – увек довољно.

Наши државни темељи се могу опрати, ми се можемо као народ опрати од онога због чега нас је Бог оставио да нам се догоди ово што нам је одређено, само ИСТИНОМ!

Знамо ми како треба, него смо научили да будемо неопрани и неумивени и нечисти, научили да гурамо Истину на страну, све мислећи да је то могуће..... није, све што је тајно постаће јавно.

Одох ја сада, о овоме смо више пута разговарали, нема ту никаквих нејасноћа, и не треба сматрати како смо ми потомци неких много бољих Срба, нисмо, ево пређосмо 1.000 година и направисмо нашу слику, исти смо као и преци нам!»

Био сам у прилици и могао сам можда да поставим још неко питање, али нисам, и сам сам умом клизио по последњих наших 1.000 година, и размишљао како је то у суштини кратак период!

А сматрамо и годину дана неком временском дужином - није, ми се смењујемо, чинимо што чинимо, једни долазе, други одлазе, Бог гледа, записује, пресуђује и сигурно Му је жао што ових наших 50-100 година живота сматрамо неким периодом у којем има времена за траћење на будалаштине и непочинства због богаћења стварима које се не носе када кренемо кући, јер.... брзо се изађе пред Судију!

Бог са нама – Пристани Боже!

Драгољуб

 

Постављено: 

На Ваведење Пресвете Богородице, 04.12.2013. г. у 21,10