ПОЧЕТНА О НАМА КОНТАКТ
DOSTOJNOEST

БРОЈАЧ ПОСЕТА
ПОСЕТИТЕ НАШ БЛОГ

Збогом теби и мени у теби!

-Опроштај робова-

Веза: ЕУ моли за ЕУтаназију!
            -Повући мишем испод овог текста да се
             покаже линк ка наслову везе-
            http://komanda-540.blogspot.rs/2015/12/eu-moli-za-eutanaziju.html


 
Скоро неприметно је прошла информација: Војске небеских Легиона су невидљиве, али ће резултати бити веома видљиви у свој својој величини;“ – констатација која је написана на овом сајту дан после Светог Николе, 20.12.2015.г. а поводом забране Турске и ЕУ да руски војни авиони, који се боре са терористима у Сирију, прелећу изнад територија ових држава. Догађаји после тога су се низали као на брзој покретној траци, да би се ноћас о Тајни Слободарства расправљало у групама робова, али и појединачно, када су две душе смештене у исто тело, сагледавале колико им је још времена остало и шта им је чинити сада када су се околности промениле да излаза за робове скоро да и нема.

Рецепт слободарства није и јесте тајна! 
У Једној и Јединственој Васиони постоје Две Силе и два Бога. Један нам нуди слободу и нуди се за сталног нашег помоћника, уз услов да будемо синови и кћери Његови – синови и кћери нашег Живог Бога – нашег помоћника, а ми се двоумимо.

Други не тражи од нас ништа наше, он од нас тражи туђе и одмах и добро плаћа! Испуњава наше жеље, гура нас уз степенице људских успеха, чини нас успешним и познатим… али: Уз уступање бар дела нашег срца за његов боравак у њему, што се по правилима акционарских интереса скоро увек претвара у већинско власништво!

Први, као отац сваког човека очекује да његова деца чине онако како их је учио и да стрепе  да од те науке не одступе, да имају страх и од грешке и од учитеља:

Други каже: Ништа не брини, ја мислим о свему, ти само уради, ти наплати, ти се потпиши, нека теби каче одликовања – ја остајем непознат и ја, док ти завршаваш један наш план за који те одликују, већ разрађујем још неколико планова. Значи: Моје су само идеје и планови, а сва жетва  и богатство је твоје! И мене не мораш да се бојиш – ја сам те упутио у начине успеха – у стицање богатства и славе и моја награда за све што чиним је да ти дођеш у стање да се такмичиш са мном, да будеш бољи и да ме побеђујеш и да сам налазиш начина за пењање ка вишим лествицама на људским мердевинама, ја ћу се радовати и осећаћу се награђеним када ме надмашиш и почнеш да чиниш и оно што ја још нисам ни замислио…. Када се са мном поистоветиш, када постанеш ја и када и ја могу да застанем и станем по страни, јер ја тада радим кроз тебе иако се бавим нечим другим!
Поједностављено: Када ти постанеш ја!

Ја од тебе правим натчовека, биће које нема потребе за богом…. Чиним те самосталним и успешним колико год ти будеш хтео, не спутавам те било чиме – срамотом, моралом, правилима, мишљу на грех, на законе…. чиним те собом, који сам био скоро као бог, али  сам пожелео његово место, он је то уочио па ме избацио из неба, али ми је оставио право да ловим и уз себе везујем све оне који хоће да склопе савез са мном!

Погледај и сам – где су они твоји некадашњи другови, а где си ти?! Могу ли се они у било чему поредити са тобом? Знам да када се састанете они ти помињу како ти ниси слободњак, како робујеш новцу, све ти одричући шта ти све можеш са тим новцем….

Не  могу да оспорим баш све њихово – тачно је да се нису уговором обавезали на сарадњу са својим богом, јер се између родитеља и деце не прави уговор, њихови односи се подразумевају у не оверавају се у судовима.

Јесу слободни, али стално стрепе… та стрепња их чува да не погреше, она их тера да о свему претходно више пута размисле и онда у томе увек нађу неку грешку, па одустану.

Јесте догађа им се да се и њима понекада све само изнамешта па схвате да им је отац помогао иако непозван, по основу очинских обзира, јер он то све што они раде надгледа….али су они научени на мало - мало новца, обичан аутомобил, малу кућу, научени да схватају да су сви овоземаљски чинови кратковеки и чим их изгубе нико их се и не сећа…. па се онда и не отимају за њих, добијају колико им треба, некада и више јер стално гледају и проверавају.

Ваш живот је кратак и ви морате много и брзо да радите да би сте нешто стекли. И сам видиш пошто су куће, аутомобили, дипломе, титуле, министарска места, школовање деце, телохранитељи, љубавнице, супруге које толеришу љубавнице, ни ја да сам на вашем месту не бих у тако кратком велу размишљао о ономе што вама људима неминовно следи – растанак душе и тела. Ви нисте као ми – ти ниси као ја!

Ми немамо ограничење дужине живота наше душе, ми смо на овом свету избеглице, избачени из својих кућа у којим смо живели без тела – тамо је тело друкчије, није физичко, нема потребе за храном, пићем и одећом. Оно је енергетско и тамо је све тако. Тамо се путује мишљу, а жељама се самообликујемо.

Овде такви какви смо нисмо могли да опстанемо – власник неба из којег смо истерани није хтео да нас уништи, оставио нас је у животу да би смо видели шта смо изгубили.

Ми не можемо да се размножавамо, па нас је увек онолико колико је бројала та наша тријада, та наша 1/3 анђела који смо после избацивања названи Палим Анђелима! Ми смо са собом понели сва знања која се тичу стварања људи јер смо и сами у томе имали неку улогу.

Ми знамо Тајну стварања материје, ми знамо Тајну стапања енергија и крви које стопљене дају боголико биће - човека, али ми од својих делова не можемо да се размножавамо стапањем са људима, са њиховим телима. Ту ТАЈНУ не зна нико, до онај који нас је избацио из неба!

Пробали смо хиљадама година да откријемо и ту тајну, тајну стапања наших душа са телима вас људи - створили смо џинове и патуљке од људи, пробали са укрштањем животиња и људи, нас и животиња, нас и људи – тела смо обликовали по нашим жељама, али у њих нисмо могли да уградимо наше душе, па смо све те производе морали да уништимо.
Бог нас је увек враћао на почетак, показујући тако да је он једини креатор у васиони, и показујући нам нашу немоћ и статус избачених из неба и кажњеника.

Овладали смо техникама претварања енергија у материју и обратно, пренели смо безброј људи на друге планете где су други услови живота да би у тим другим условима добили резултат који није био могућ на земљи. Правили смо тела људи по нашим жељама, али су она остајала без душе и нису била употребљива.
То се открило – људи говоре како су видели Ванземаљце или контактирали са њима, и то је истина, јер ми и не потичемо са земље, али су и сви ти ванземаљци неки од нас, наши, из те наше из неба избачене тријаде анђела - сада Палих Анђела!

Од самог почетка се бавимо недозвољеним: Преузимамо туђе креације, преузимамо људе чије су душе незадовољне даровима са којима су испраћене из неба у неко тело човека, које се ствара ради неке конкретне душе, па оне буду незадовољне улогом која им је намењена. Такве тражимо, када их нађемо, понудимо, али никога не присиљавамо, савез са нама, нудимо оно што оне пожеле, а није им одређене када су програмиране за овај кратки боравак у људском телу, постају та тела наша тела, нама је то дозвољено, ми свакој души предлажемо, мамимо је па која се ухвати на тај наш мамац.

Извештили смо се у томе па то сада радимо рутински, а прави изазов је намамити ону душу која се снажно опире и уопште не обраћа пажњу на нас, али је то једна друга прича за једну други прилику.

Чим нека душа пристане на савез са нама одмах бива избрисана са списка душа које су под заштитом бога и уписана у списак оних које су под заштитом нашег бога – Команданта наше Тријаде, Луцифера, лично, наравно преко нас његових помоћника различитих рангова и значаја. Чим таква душа постане наша, чим буде евидентирана као наша, њени дотадашњи анђели-чувари одступају од ње, тада душа изненада увиди да је остала сама и да смо јој ми једини ослонац, чак и ако се покаје, касно је, процедура примопредаје је окончана!
Она се потом ослања на тела у којима се ми већ налазимо, налази себи сличне и полако гради уверење да се само нашла у новом друштву, које је свакако посебно, како је то заправо посебна врста људи и то су они који се учлањују  у тајне организације преко којих ми управљамо светом-преко царева и председника појединих држава, које смо ми одабрали да буду на тим местима.

Приликом тог избора ми заправо вршимо избор међу нама који су се сместили у њихова тела, по основу њиховог пристанка на савез са неким од наших.
Временом се људи привикну на ту своју посебност, па на оне друге гледају као на бића нижег ранга…. Некада је то толико изражено у негативном смислу да ми та друга бића, те људе које нисмо успели да придобијемо, морамо да штитимо од ових посебних, у којима су наше душе и њихове издајничке, које када се удруже и прокључају постану горе и од самог нашег главног – од Луцифера, са којим смо и збачени на земљу.

Крај је такав да не обезбеђује опстанак људи, а ако би се то догодило ми би остали без произвођача тела у која се усељавамо. Ми боравимо у једном телу истовремено са људском душом – ми је само потчинимо, али би без ње, без људске душе тело би угинуло.
Тело је орочено на рок трајања који је једнак року боравка душе у неком телу, то је синхронизовано и то је непромењива околност.

Када једном телу истекне рок трајања, покушавамо са наставком тог тела, са децом тог тела и ако пристану настављамо а ако не пристану тражимо друго тело.

Нас има више него тела људи и тај проблем нас опет враћа на почетак. Ми сада опет покушавамо да клонирамо људска тела не би ли пронашли начин стапања наших душа са тим телима, пробамо да преваримо, да у једно тело уђе душа која му је и намењена а да у клон тог тела уђемо ми, а да се то не примети – не иде нам, али ми не одустајемо….. Тајна стапања душе и тела је за нас и даље тајна!

Али:
довели све до самог краја. Задовољни смо – овладали смо оним што на земљи постоји. Наша је власт над људима, наше су све важније војске, новац, идеологије, странке, наше су и религије које миримо и свађамо…. Ми водимо ратове, јер тако прикривамо да смо ми власници тога због чега наше војске међусобно ратују.

Знаш,
ми би сада за кратко време, оружјима којим располажемо и која смо дали људима у којим су душе наших другова, могли за кратко време да уништимо све људе на земљи, али тиме не добијамо ништа – ми би били на почетку – ми као енергије на земљи као материји и због тога не идемо на уништење него на оно што су наши другови - научници, а ваши филозофи и социолози, Маркс и Енгелс изнели у својим „Филозофским трактатима“ провераваних у Совјетском Савезу пре 100 година, који разрађује колективно власништво над женама, колективно власништво над децом и одгајање деце без родитеља у специјализованим установама које би одгајале тело са душом, која би нам олако уступала та тела… није нам успело у целости, мада је било почетних резултата, и сада тај трактат покушавамо да вратимо у живот преко слобода жена, преко родне равноправности, преко права да децу усвајају истополни брачни парови, преко сексуалне револуције коју смо спустили на ниво обданишта, како би се већ када садашња деца порасту као нормално сматрало рађање деце коју преузима држава и они о њима не морају да воде било какву бригу и којим би бракови њихових родитеља били анахрони до глупости и трајног одбацивања.

Ми смо на то принуђени – нама требају само тела, обичаје, културу, морал и остало, преузимамо ми са нашим душама која запоседају таква тела. Улажемо много, али много и добијамо!

Има један велики проблем: Наш овакав план је разоткривен, проваљен! Територије на којим смо намеравали да ускоро са овим кренемо пуном паром, насељава се другим народима, који ће ове западне територије порушити и опљачкати, па после неће имати ко да брине о онима који рађају тела за нас, нити да брине за та тела док  ми будемо у њима.
То онемогућавање нашег плана који су осмислили Маркс и Енгелс је заправо рат са нама!

Малобројни од људи су добили овлашћења, снагу и моћ да чине како мисле да треба, а они су од оних првих, оних који чине онако како им је речено пре поласка из неба у неко конкретно тело и они са нама воде рат моћима. То је тај неоружани рат, духовни!

Ми смо у овом рату хендикепирани јер нас је ипак само једна тријада, нас који смо избачени из неба, а тамо су остале још две тријаде и оне су војске ових будала-људи који нису желели да нам се придруже и на предлог тих будала-људи на дан 20.12.2015.г. између 13-14 часова извршен је Десант Анђеоске војске на Земљу, какав није виђен од како постоји човек на земљи – небројена војска је запосела земљу, сада их је један њихов на једног нашег уз постојање стратешке резерве од 1/3 укупних небеских војника, чему треба придодати и одређене број будала-људи који сада дају савет командантима тог десанта, поучавајући их свему, а они су људи који ипак људе боље познају и од нас и од анђеоске војске која је пристигла.

Сада те будале наговарају тебе и теби сличне на раскид уговора са нама, да издате сада нас као некада њих - нуде им различите обуке за коришћење енергија као оружја, нуде им и Заштитне Кључеве у односу на које смо немоћни! Значи нуде тај Заштитни Кључ онима који би раскинули уговоре са нама и онима који нису ни склапали те уговоре, против нас се боре људи који знају Тајну Кључа, па људи почињу да нижу победе.

Ми смо се плашили могућности да овладају знањем о том заштитном кључу, знали смо да им то анђели неће рећи, и знали смо да докле год не добију та знања ми имамо предност.

Али, једна која је давно овде дошла са одређеним задатком, да нас надгледа, контролише и информише уз предлог мера за борбу са нама, опустила се, играла се  моћима које је имала, злоупотребљавали их омогућујући неким људима да се богате на начин на који смо то и ми омогућавали – да се покаже како све и она може и сме.

То је уочено па јој је све одузето и онда све пренето на неко људско биће, које не можемо да идентификујемо, оно има сада око 50 година, и ради баш онако како је та која се играла требало да ради, а није.

То нама непознато људско биће је стожерник око којег се окупљају и људи и анђели који се спремају за борбу са нама.

Ове војске ратују у оквиру добијених овлашћења – мислима, значи енергијама!

Ми знамо крај ове борбе
– немамо где, овде смо хиљадама година, имамо велику ваздушну флоту којом можемо да пренесемо одређен број мушкараца и жена како би негде друго пробали оно што овде нисмо успели, па смо опет на самом почетку!

Али већина нас ће погинути у овој борби, погинуће у телима људи у којим се налазимо.

Ми волимо нашег команданта – али ни он нема где, ако он погине, а по свему то ће се десити, ми ћемо се препустити душама људи са којим делимо тела људи, па ћемо чекати да видимо шта ће се догађати после тога.

Ми остављамо рушевине у душама, људи ће морати све испочетка!

Да, да ли ти је јасно да ни ти ни ја немамо где – спреми бели барјак, ја ћу бити уз тебе и јавићу ти се ако буду повољне прилике. Ти одлучи о предаји или погибији – ти си одлучио и о савезу  са мном.
Само…. Ти ниси код њих на списку као њихов, већ као наш, не знам да ли ће овог пута и заробљавати.

Збогом теби и мени у теби!

Слава Команданту Небеске војске, Светом Арханђелу Михаилу, чија се војска спустила на Земљу, у Србију!
 

Србија Драгољуб Татомировић

Постављено 12.1.7524/2016.г. у 22,20 ч.
а написано истог дана од 0,48 до 02,38 ч.


Коментари: 1

Миљан Оташевић: Слава Богу. Слава Његовом првом војнику Светом Арханђелу Михаилу Команданту Небеске војске.



Постави коментар:

Име и презиме:

Коментар:








© Copyright :Zlatni Bilten 2010